Propisi Uredbe moraju se primeniti na državnim putevima, uključujući i autoputeve pod upravljanjem MKIF-a

1. u zoni zabrane zaustavljanja, ako vozilo ugrožava bezbednost saobraćaja¹ ili
2. ometanje poslova održavanja puta od strane upravljača puta², ili
3. nepropisno parkirano vozilo koje ometa kontrolu saobraćaja, i/ili
4. ostavljeno vozilo na kolovozu ili pored puta³

pri odvozu, skladištenju ili prodaji vozila od strane upravljača puta [Uredba §1].

¹ Vozilo ugrožava bezbednost saobraćaja ako stoji na mestu gde je zaustavljanje zabranjeno [Zakon o bezbednosti saobraćaja §14/A (1) tačka a)].

² Vozilo se smatra nepropisno parkiranim ako ometa rad održavanja ili upravljanja putem [Zakon o bezbednosti saobraćaja §14/A (1) tačka b)].

³ Ostavljeno vozilo: vozilo koje stoji nepomično na obeleženom mestu van naselja najmanje 72 sata [Uredba §2 tačka 4].

Upravljač puta saznaje za ostavljeno vozilo posle očiglednog uočavanja na autoputu.

Uočavanje se smatra:

• direktnim uočavanjem od strane nadzornika puta ili zaposlenog/ovlašćenog lica u održavanju ili upravljanju putem,
• telefonskim prijavljivanjem od strane trećeg lica (npr. vozača, putnika, drugog učesnika u saobraćaju), ili
• prijavom nadležnim organima (npr. policiji i dr.)

Prijava može biti telefonom (ka dispečerskoj službi MKIF-a) ili lično (npr. nadzorniku puta koji prolazi mjesto događaja).

Autoputevi pod upravljanjem MKIF-a su podeljeni na više sektora autoputeva. Prilog 3 sadrži spisak sektora autoputeva i granice deonica, kao i brojeve telefona dežurne dispečerske službe nadležnih za prijavu ostavljenih vozila. Takođe, može se obaviti prijava i centralnim kontaktima MKIF-a.
Prilog 4 sadrži spisak ovlašćenih partnera zaduženih za odvoz vozila kao i njihove kontakt-podatke.

Uredba — zbog bezbednosti saobraćaja, bezbednosti i održavanja puta — predviđa različite tolerancione rokove koji zavise od mesta gde se vozilo nalazi, nakon čega upravljač puta ima pravo da ukloni vozilo.
U tabeli (tačka 4.) je naveden toleracioni period koji važi za datu deonicu autoputa. Ako vozilo nije uklonjeno u tom roku, upravljač puta može pokrenuti postupak.

Važno je da za pojedine delove autoputa nema tolerancije — vozilo može biti uklonjeno odmah radi zaštite bezbednosti saobraćaja. To uključuje saobraćajne trake autoputa.

Zbog bezbednosti saobraćaja propisuje se i da vozač ostalog vozila mora omogućiti odvoz [Uredba §8 (1)]. U slučaju da on ne dozvoli odvoz, nadležna policijska stanica može biti pozvana da interveniše [Uredba §22 (1)].

Upravljač puta može angažovati – na osnovu ugovora – ovlašćenog partnera koji ima osiguranje odgovornosti i mogućnost plaćanja karticom, za odvoz, čuvanje i eventualnu prodaju vozila [Uredba §3 (1), Zakon §14/A (6)].

Lista partnera nadležnih za uklanjanje vozila na autoputevima u nadležnosti MKIF-a (sa nazivom, sedištem, kontakt-podacima, deonicama puteva za koje su nadležni i adresama prostora za skladištenje vozila) nalazi se u Prilogu 4. U slučaju angažovanja partnera, vraćanje vozila može se izvršiti bez prisustva predstavnika upravljača puta.

Upravljač puta ne odgovara za štetu nastalu zbog nemogućnosti korišćenja vozila usled odvoza [Zakon §14/A (2)].

O pronađenom vozilu i/ili ostavljenom vozilu¹ (koje u nekim slučajevima može biti i vozilo kvalifikovano kao ostavljeno²) mora se sačiniti zapisnik. Za vozila sa inostranom registarskom tablicom, zapisnik — u skladu sa propisom — mora se izdati i na engleskom jeziku.

– Prekid postupka: procedura uklanjanja vozila mora biti odmah obustavljena ili otkazana, ako vozač (vlasnik ili korisnik vozila):
a) stigne na lice mesta i zatraži prekid ili otkaz postupka,
b) želi da nastavi vožnju vozilom, pod uslovom da tehnički stanje vozila dozvoljava bezbednu vožnju, i
c) plati nastale troškove.

Podaci o licu koje je zatražilo prekid, kao i dokaz o plaćanju, moraju biti zabeleženi. U tom slučaju zapisnik služi i kao potvrda preuzimanja vozila.

Vozač ostavljenog vozila mora dobiti obaveštenje o pravilima uklanjanja vozila — na srpskom (za domaća vozila) ili srpskom i engleskom (za vozila inostranog porekla). Ako je vozilo označeno kao ostavljeno I nalazi se na lokaciji iz Priloga 4, u roku od 24 ili 72 sata, obaveštenje mora biti zalep­ljeno na vozilo.

O vozilu se mora napraviti foto-dokumentacija; moguće je i snimanje video- i audio-zapisa radi prikaza pozicije vozila, stanja, oštećenja, kao i inventara stvari u vozilu ili na njemu. Pravila o zaštiti podataka važe prema odeljku 8 vodiča za odvoz i zaštitu privatnosti.

Ostavljeno vozilo može biti uklonjeno sa puta i smešteno na skladište naveden u Prilogu 6, uz plaćanje troškova iz Priloga 7.

Vlasnik (ili korisnik vozila) na osnovu obaveštenja u skladu sa prethodnim odredbama dužan je da vozilo nakon odvoženja i nadoknade troškova skladištenja ukloni sa mesta skladištenja, najkasnije u roku od 30 dana od prijema obaveštenja. Pravila o dostavljanju obaveštenja detaljno su sadržana u Uredbi, koja uređuje i odredbe koje se odnose na pretpostavku dostavljanja (tzv. fikciju dostavljanja).

¹ napušteno vozilo: zaustavljeno vozilo čiji se vozač ne nalazi na licu mesta [Uredba 2.§ 2. tačka]

² ostavljeno vozilo: zaustavljeno vozilo koje se na području javnog puta, van naseljenog mesta, nalazi najmanje 72 sata na istom mestu [Uredba 2.§ 3. tačka]

³ neidentifikovano vozilo: napušteno vozilo koje nema registracione oznake, kao i napušteno vozilo čijeg korisnika ili vlasnika nije moguće utvrditi [Uredba 2.§ 1. tačka];

Uredba predviđa 3 mogućnosti kao mesto na koje se zaustavljeno vozilo može odvesti:

1. na drugu lokaciju izvan autoputa (tj. odvoženje van granice deonice¹) – ako se vozač koji se nalazi na mestu događaja i upravljač javnog puta ili njegov ovlašćeni predstavnik saglase da se vozilo odveze na drugo bezbedno mesto [Uredba 5.§ (3) stav];
2. na mesto skladištenja² [Uredba 5.§ (1) stav] – ako
   • ba) ne dođe do sporazuma iz tačke a) (ili do sporazuma ne može doći – npr. u slučaju nezgode je vozač zbog povreda odvezen sa mesta događaja itd.); ili
   • bb) radi se o napuštenom (ili ostavljenom) vozilu;
3. izuzetno se vozilo može odvesti i na odmorište³ [Uredba 5.§ (2) stav] – pod uslovom da se istovremeno ispune svi sledeći uslovi:
   • ca) vozilo se nalazi na takvom mestu na kome upravljač javnog puta stiče pravo da odmah, odnosno najkasnije 2 sata od uočavanja naloži odvoženje (lokacija navedena u tačkama 1–2 tabele iz tačke 4 ovog informativnog materijala – npr. saobraćajna traka autoputa, zaustavna traka, bankina)
   • cb) vozilo je ukupne mase ispod 3,5 t,
   • cc) zaustavljeno vozilo nema nedostatak ili oštećenje kojim bi se zagađivao ili oštećivao javni put
   • cd) vozač vozila se nalazi na mestu događaja i
     • saglasan je da se vozilo odveze na odmorište i
     • prihvata da plati troškove odvoženja (plaćanjem na licu mesta nakon završetka odvoženja) i uzima na znanje da
       • sa odmorišta mora nastaviti vožnju vozilom ukoliko njegovo tehničko stanje omogućava nastavak vožnje bez ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, ili
       • sa tog mesta (kao lokacije koja odgovara tački 4 tabele iz tačke 4 informativnog materijala) u roku od 72 sata sopstvenim angažovanjem mora da obezbedi uklanjanje vozila

¹ granica deonice: deonica javnog puta koja pripada nadležnoj putnoj službi za deo puta na kome je vozilo pronađeno (deonica javnog puta od jednog do drugog km stuba, sa obe strane puta) [Uredba 2.§ 7. tačka]

² mesto skladištenja: poslovni prostor ovlašćenog izvršioca usluge koji za upravljača javnog puta ili za deo autoputa na kome je vozilo pronađeno obezbeđuje pomoć na putu i odvoženje vozila, gde se može obezbediti skladištenje i vraćanje odvezenih vozila [Uredba 2.§ 5. tačka]  

³ Ovo odmorište je, u smeru kretanja na autoputu, najbliže odmorište, a ukoliko ga nema, najbliže odmorište nakon okretanja na najbližoj raskrsnici u suprotnom smeru. Ako se na tako određenom odmorištu, iz razloga koji se tiču njegovog rada ili bezbednog funkcionisanja (npr. odmorište je zatvoreno, u rekonstrukciji itd.) vozilo ne može smestiti, upravljač javnog puta ovlašćen je da odredi drugo odmorište.

Jedinična cena prevoza, koja služi kao osnov za utvrđivanje troška odvoženja na autoputevima u nadležnosti MKIF-a i primenjuje se ujednačeno, zavisi i od toga na koje mesto iz tačaka 6. iz prethodnog dela je zaustavljeno vozilo odvezeno (ili treba da bude odvezeno).

1. Ako se zaustavljeno vozilo u skladu sa prethodnom tačkom 6. a) odveze na drugo bezbedno mesto izvan autoputa, tada se trošak odvoženja određuje prema zajedničkom dogovoru između vozača (vlasnika ili korisnika vozila) i izvršioca usluge – uz napomenu da, ukoliko se cena zasniva na km (udaljenosti), izvršilac usluge može naplatiti najviše neto jediničnu cenu po km utvrđenu u Prilogu br. 5, pored jedinične cene utvrđene u Prilogu br. 1 Uredbe (kao osnovne naknade za izlazak). Ovaj informativni dokument u Prilogu br. 6 sadrži neto jedinične cene po km za odvoženje vozila izvan granice deonice i na engleskom jeziku.

• Ako se zaustavljeno vozilo odveze na mesto skladištenja (prethodna tačka 6. b)) ili na odmorište (prethodna tačka 6. c)) , tada se troškovi odvoženja i skladištenja mogu odrediti najviše do visine jediničnih cena utvrđenih u Prilogu br. 1 Uredbe (Prilog br. 7), uz poštovanje tamo navedenih povećanja i drugih uslova (npr. u slučaju prekinute intervencije, naplaćuju se troškovi u visini od najmanje 50% jediničnih cena – i, ukoliko postoji, uvećani za odgovarajuća povećanja) . Ovaj informativni dokument u Prilogu br. 8 sadrži jedinične cene utvrđene u Prilogu br. 1 Uredbe i na engleskom jeziku.

Prilog br. 1 Uredbe

• u tački 1 propisuje jedinične cene za putnička vozila ili vozila ukupne mase do 3,5 tone,
• u tački 2 propisuje jedinične cene za teretna vozila ili vozila ukupne mase iznad 3,5 tone,

koje se u svim slučajevima primenjuju za odvoženje i pomoć na putu unutar granice deonice, najviše do mesta skladištenja vozila.

Svi drugi slučajevi koji nisu obuhvaćeni Prilogom br. 1 Uredbe – naročito tehnička pomoć i uklanjanje vozila oštećenog u saobraćajnoj nezgodi ili iz drugih razloga – smatraju se pojedinačnim slučajevima (izuzev odvoženja izvan granice deonice prema tački 6. a) iz prethodnog dela), za koje se cene utvrđuju pojedinačno.

U vezi sa jediničnim cenama iz Priloga br. 1 Uredbe primenjuju se sledeće dodatne napomene:

• objavljivanje: jedinične cene iz Priloga br. 1 Uredbe biće objavljene na internet stranici MKIF-a na mađarskom i engleskom jeziku.
• usklađivanje (indeksacija): Uredba od 1. jula 2025. godine omogućava godišnju izmenu jediničnih cena iz Priloga br. 1, počev od 1. jula svake godine, u skladu sa uslovima i pravilima indeksacije propisanim Uredbom.
• pravilo konverzije u slučaju strane valute: preračunavanje troškova izraženih u forintama u drugu valutu vrši se na osnovu srednjeg deviznog kursa koji za dotični dan objavljuje Mađarska narodna banka.
• mesto plaćanja troškova:
  • u slučaju odvoženja na odmorište [tačka 6. c)] ili prekinute intervencije/transporta (tačka 5), troškovi odvoženja plaćaju se na licu mesta,
  • u slučaju odvoženja na mesto skladištenja [tačka 6. b)] troškovi odvoženja i skladištenja moraju se platiti najkasnije do trenutka preuzimanja odvezenog vozila.

MKIF obrađuje lične podatke i podatke za identifikaciju vozila potrebne za izvršavanje zakonskih obaveza u vezi sa odvoženjem vozila za period tokom koga se u vezi sa pravnim odnosom nastalim povodom odvoženja i čuvanja vozila može podneti zahtev odnosno ostvariti pravo [Kkt. 14/A.§ (7) stav].

Upravljač javnog puta je MKIF Magyar Koncessziós Infrastruktúra Fejlesztő Zrt, koji je na osnovu zakona rukovalac podacima.

Poslove obrade podataka na osnovu ugovora obavlja MKIF Infrastruktúra Üzemeltető Zrt.

Kontakt osoba za lica na koja se podaci odnose je MKIF Infrastruktúra Üzemeltető Zrt.

Na internet stranici MKIF-a, na sledećoj adresi, može se pronaći obaveštenje o obradi podataka: www.mkif.hu/adatvedelem.

Vlasnik ili korisnik vozila dužan je da, na osnovu obaveštenja upravljača javnog puta, vozilo nakon nadoknade troškova odvoženja i skladištenja ukloni sa mesta skladištenja.

Ako vlasnik ili korisnik vozila ovu obavezu ne ispuni ni u roku od 90 dana nakon drugog obaveštenja, vozilo

1. se može prodati ili
2. na drugi način iskoristiti.

Detaljna pravila o prodaji i drugom načinu iskorišćavanja vozila sadržana su u Uredbi.

Ako prodaja vozila ne uspe, ili se vozilo ne može na drugi način iskoristiti, ili ako se vlasnik ili korisnik vozila ne može utvrditi u roku od 90 dana od odvoženja vozila, vozilo

– u slučaju vozila koje potpada pod uredbu o otpadnim vozilima mora biti predato koncesionom društvu nadležnom prema zakonu o otpadu,

– u slučaju drugog vozila registrovanom preduzeću za otpad i reciklažu vozila (zajedno sa koncesionim društvom za otpad u daljem tekstu: Primalac)

mora biti predato (u daljem tekstu: Predaja).

Ako se vlasnik ili korisnik odvezenog vozila

• nakon prodaje, ili
• nakon drugog načina iskorišćavanja, ili
• nakon Predaje

javi u roku od 60 dana, dužan mu je isplatiti iznos ostvaren od prodaje, drugog načina iskorišćavanja ili Predaje Primaocu, umanjen za troškove povezane sa odvoženjem, skladištenjem, prodajom, drugim načinom iskorišćavanja ili Predajom Primaocu.